Музика и мозак
Повезаност музике и људске цивилизације може се пратити током читаве историје човечанства. Свака позната култура на земљи има своју музику. Музика је једна од основних човекових активности. Међутим, првобитна музика није се преносила из генерације у генерацију и није била снимана. Дакле, не постоји званична евиденција о „праисторијској“ музици. Међутим, постоје докази о постојању праисторијске музике: пронађене су фруле исклесане од костију.Многе познате личности сведочиле су о повезаности музике и њихових изузетних постигнућа у разним областима. На пример, Алберт Ајнштајн, као дечак, био је изузетно лош ђак. Наставник је рекао његовим родитељима да га испишу из школе јер је био „сувише глуп да учи“, и да би било расипање средстава за школу да улажу време и енергију у његово образовање. Школа је предложила његовим родитељима да нађу Алберту неки физички посао. Уместо тога, родитељи су му купили виолину. Ајнштајн је постао добар виолиниста, и говорио је да је свирање виолине тајна његовог научног успеха. Његов пријатељ, Г.Ј. Витхров, рекао је да је Ајнштајн решавао математичке проблеме и једначине уз помоћ импровизација на виолини.
Начин на који тело реагује на музику
У принципу, реакције тела на музику се могу посматрати и измерити. Доказано је да музика утиче на људе, и позитивно и негативно. Ови утицаји могу бити пролазни и дуготрајни. Музика повезује све емоционалне, духовне и физичке елементе универзума. Музика се такође може мењати расположење особе. Утврђено је и да изазива физичке реакције код многих људи истовремено. Музика такође има способност да ојача или ослаби емоције.Ритам је такође важан аспект музике када говоримо о утицају музике на тело. Тело садржи ритмове у раду срца, ходу, дисању, итд.
Реакције на музику лако се могу приметити у људском телу. Класична музика из барокног периода опушта срце и пулс, у ритму музике. Кад тело постане опуштено и будно, ум се лаше сконцентрише. Такође, барокна музика смањује крвни притисак и побољшава способност учења. Музика утиче на амплитуду и фреквенцију можданих таласа, која се може мерити електро-енцефалограмом. Музика такође утиче на брзину дисања и електрични отпор коже. Зенице се шире, повећава се крвни притисак, и пулс.
Утицај музике на памћење и учење
.jpg)
Моцартова музика и барокна музика, са ритмом од 60 удараца у минути, активирају леву и десну хемисферу мозга. Истовремен рад леве и десне хемисфере мозга максимално повећава учење и задржавање информација. Информација која се проучава активира леву хемисферу, док музика активира десну хемисферу. Такође, активности које ангажују обе хемисфере у исто време, као што је свирање инструмента или певање, оспособљавају мозак да боље обрађује информације.Године 1982, у САД је спроведено истраживање у коме је испитивано да ли музика може помоћи студентима постдипломцима у меморисању речи. Студенти су били подељени у три групе. Свака група је добила три теста – претест, посттест и тестирање недељу дана након прва два теста. Сви тестови су били идентични. Групи 1 су прочитане речи са Хендловом „Воденом музиком“ у позадини. Од њих се такође тражило да замисле речи. Групи 2 су прочитане исте речи са „Воденом музиком“ у позадини. Од групе 2 није затражено да замисле речи. Групи 3 су само прочитане речи, без музике у позадини, и без замишљања речи. Резултати из прва два теста су показали да су групе 1 и 2 имале много боље резултате него група 3. Резултати из трећег теста, недељу дана касније, показали су да је група 1 много боља него групе 2 или 3. Међутим, слушање музике док се учи не гарантује памћење информација, али може да побољша учење. Музика у позадини сама по себи није део процеса учења, али она улази у памћење заједно са наученим информацијама. Дозивање научених информација је боље када се током присећања користи иста музика као она која је слушана током учења. Такође, темпо музике изгледа да има кључни утицај на памћење.
Једноставан начин да се постигну бољи резултати у учењу је да се слушају одређене врсте музике, као што је Моцартова соната за два клавира у Д-дуру пре теста или испита. Ова врста музике ослобађа неуроне у мозгу које помажу телу да се опусти. Ефикасност Моцартове сонате се може видети по резултатима тестова интелигенције које су радили три групе студената у једном истраживању. Прва група је слушала Моцартову сонату пре полагања теста. Друга група је слушала музику за опуштање пре теста. Трећа група није ништа слушала пре теста. Прва група је имала најбоље резултате са просеком 119. Друга група је имала просек 111, а трећа група 110.
4 коментара:
Već par dana hoću da ti napišem par reči, ali sve nešto kao radim drugo.
Analize su interesantne.
Meni kao nekoj Roken'rol generaciji klasika nikada nije bila strana.
Naprotiv. S tim što sam ja od klasike uvek "gurao" one najpopularnije melodije (ima ih izmadju 120 i 150). Ali nikada nisam bio fan nekog kompozitora (ili više njih), pa da do kraja izanaliziram nečiji opus kao što sam to za gomilu grupa radio u Rok muzici.
Ti si dosta mladji (vidim u profilu) pa ne znaš koliko je našoj generaciji muzika bila važan deo života. Elementarni. Kao hleb. Čak smo se i delili i često (možda neopravdano) procenjivali ljude po tome šta slušaju.
Naravno, danas imam mnogo "mekše" kriterijume i slušam veću lepezu stvari.
U stvari, ja danas više i ne slušam muziku.
Nemam više običaj da sednem, pustim nešto i slušam (samo slušam) što sam nekada radio.
Najviše i najduže slušam muziku kada putujem negde dalje (na zapad), onda pustim jedan MP3 CD sa stvarima koje volim i lakopo! Ali ako idem sa decom stvari se bitno menjaju. Moraš da slušaš i on što oni slušaju.
Dobro, ne BAŠ sve, ali moram da pravim kompromise (mišljenje o muzici koju sada slušaju klinci možeš pročitati na mom poslednjem postu).
Verovatno je to generacijski jaz, ali i ako jeste - ja tu ne mogu ništa.
Zaostajem!
Pozdrav, Sindža Mrsomud.
Eh da. Kada sam spomenuo putovanja - upravo na JuTjubu radim (postavljam) snimke koje sam napravio (sa raznim ljudima) po celoj Evropi.
Za sada je to skromna "zbirka" jer sadrži samo Grčku, Austriju, Nemačku, Holandiju, Belgiju i Luksemburg (mada ni to nije gotovo). Tek treba da postavim (ali trbaće za sve to vremena) i istočni deo Nemačke, Češku, Slovačku, Madjarsku, Italiju, Francusku (iz koje imam čini mi se i najviše snimaka), Španiju, Švajcarsku.... i ne znam ni sam.
Videću kako će izgledati kada sve završim!
Ako te interesuje idi na JuTjub i ukucaj "sindzinsvet" i dobićeš sve snimke (treba samo malo da ih poredjaš).
Pozdrav, Sindža Mrsomud.
Možda je ipak bolje da na guglu ukucaš "sindzinsvet" i prvi link koji dobijes ispod bi trebalo da te odvede do mog akaunata!
Probaj!
Хвала на коментару и на лепим речима, нисам ја радио анализу али сам сматрао да једноставно треба да се нађе на мом блогу па сам је прекуцао. Погледаћу твој блог за који сматрам да је интересантан и који сам већ гледао. Што се тиче музике, нека свако слуша оно што му прија па макар то био и кич. Ни ја увек не могу да слушам Џез па пустим новији Поп. Класична музика је ту да да пример каква би музика требала да буде квалитативно. Ни је не могу да слушам сва дела, посбено не "Сцену Лудила" или тако те у којима ја стварно не видим икакву лепоту. За себе могу да кажем да волим све врсте музике, само је битан тренутак.Био сам скоро Чешкој и свиђа ми се,мада је моја жеља да одем за Русију када завршим факс. Извини што ти тек сад одговарам на поруке али због разних обавеза нисам стигао. Поз
Постави коментар