Музика (грчки: μουσική - уметност муза) је уметност стварања уређених односа између тонова. Музика има три основна елемента: мелодију, ритам и хармонију.

Ритам је реч који може да се односи на мењивање наглашене и ненаглашене целине.


Термин хармонија у музици има вишеструку употребу.

• У најширем смислу, означава акорд, који је са своје стране најосновнији елемент хармоније
• У ужем смислу, означава једну од музичких компонената, као и један од најустаљенијих композиционих елемената
• Коначно, најуже значење односи се на науку која ову компоненту проучава.

Основни елемент хармоније је, као што је речено, акорд, па стога и наука о хармонији проучава вертикалне структуре као и њихове међуодносе. За разлику од контрапункта, који се бави принципима вишегласја у полифоном ставу (где су све деонице вишегласја равноправне), хармонија се углавном доводи у везу са хомофоном фактуром (тј. оном где једна деоница има водећу, а остале пратећу улогу)^[1]. Карактеристике хармоније су се мењале кроз историју у зависности од језика који је најодговорнији за њен профил.

Извор: Википедија